Vodič kroz kafanski život Beograda

milje na stolu

Kafane u Beogradu glavna su destinacija ljubitelja noćnog života u prestonici. Možete birati u moru različitih i uživati u melodijama koje diraju u srce – a pred vama je izbor kultnih beogradskih kafana koje ne smete zaobići.

Na ulazu u kafanu ostavite muke svakodnevice i napetost, a unutra zagrlite svoje prijatelje – bilo da ste ih tek upoznali ili se znate godinama, i zapevate iz sve snage uz čašicu žestine. Dobar provod je zagarantovan, i ne treba da čudi što svakog vikenda u neke kafane ne može da se uđe od gostiju.

Ovo su neke od tih kafana – rezervišite stolove, jer njih na ovim mestima prvo ponestane!

#1 Tarapana

Klub kafana Tarapana nalazi se u srcu grada i jedna je od najlepših i najmodernijih kafana u Beogradu. Nedavno je renovirana i izgleda kao miks kafane i kluba, i najviše privlači mlađe goste. U prijatnom ambijentu Tarapane raspored stolova je takav da ćete se osećati kao da ste u centru zbivanja gde god da sedite, a vredno i ljubazno osoblje postaraće se da vaša čaša uvek bude puna.

Tarapana radi sredom, petkom i subotom od 22 do 4 sata, i u njoj vrlo često gostuju najveća imena naše muzičke scene, ali i gosti iz regiona. Miks domaće i strane pop i narodne muzike odgovara svim senzibilitetima, a dobar provod je zagarantovan!

#2 Korčagin

Kafana Pavle Korčagin smeštena je u neposrednoj blizini Vukovog spomenika i više od jedne decenije predstavlja jedno od najboljih mesta za provod. Preko dana možete svratiti na kafu posle pijace, a uveče u autentični kafanski provod sa društvom.

Enterijer ove kafane je jedinstven i predstavlja omaž komunističkom periodu Jugoslavije: dominira crvena i bela boja sa etno elementima i fotografijama brigada sa radnih akcija, gardista i čuvenih ličnosti iz tog perioda, poput Stjepana Filipović, Ljuba Čupića i naravno – Tita.

Princip uređenja kafane je „Narod dao – narod i uzeo”: gosti mogu doneti stvari u kafanu, a neki odluče i da pokupe neki suvenir.

Cene su povoljne, a sem pića služi se i hrana neobičnih naziva – u meniju ćete, između ostalog,  nabasati i na „Batak Daliborke Stojišić”.

#3 Gaučosi

Kafana Gaučosi u srcu Dorćola takođe postoji prilično dugo i veoma je popularna, naročito kod pripadnica lepšeg pola. Može da ugosti čak 700 ljudi, ali to ne znači da samo možete ušetati i sesti: naime, u jeku sezone, rezerviše se i do 5 dana unapred!

U Gaučosima često nastupaju popularni izvođači iz zemlje, a u ponudi je veliki izbor koktela i alkoholnih, kao i bezalkoholnih pića. Vreme napolju ne treba da vas brine – zimi ste unutra, na toplom, a kada je leto pravi je hit svratiti u Baštu Gaučosa.

Rezervišite visoko sedenje, separe, smestite se za pavi kafanski sto i uverite se zašto je kafana Gaučosi popularna ovako dugo!

#4 Ona Moja

Kafana Ona Moja otvorena je 2012. godine na Vračaru i od tada je jedna od najposećenijih kafana u Beogradu, uvek u top 3 najbolje u gradu.

Enterijer kafane je spoj tradicionalnog i modernog: drveni nameštaj, kafanski stolnjaci, ali tu je i veliki prostor za igru i ples. Muzički repertoar obično naginje modernom popu i folku, ali sve zavisi od trenutne atmosfere i želja gostiju.

Ova kafana radi svakog dana u nedelji od 22 do 3, a cene pića su veoma pristupačne, tako da niste ograničeni ni na koji način: gosti su u Onoj Mojoj uvek dobrodošli, uz obavezne rezervacije.

#5 Stara pesma

Kafana Stara pesma nalazi se na Sajmu, i za 4 godine koliko postoji postala je kultno mesto za sve ljubitelje kafanskog provoda.

Ova kafana ima dva povezana nivoa: na jednom je bina, a u drugom su šank i veliki, prelepi kamin koji ovom prostoru daje poseban, starinski šmek i čini da Stara pesma odiše pravim kafanskim duhom.

Stara pesma svake večeri pušta našu najpopularniju i najbolju muziku – ex Yu, folk i tradicionalna narodna muzika učiniće da se osećate kao kod kuće i zapevate najglasnije.

Svako veče je petak veče u Staroj pesmi: ova kafana radi svakog dana, mesta za parking uvek ima i dovoljno je odmaknuta od gradske gužve.

Kafane su u poslednje vreme dobile novo ruho: nosi se svečanija odeća, gosti su malo mlađi a sam prostor je u odnosu na kafane iz prošlosti pomalo sterilan. Ipak, najvažnije je ostalo – neuhvatljivi duh gradske boemštine i iskrena, srčana pesma koja se ori.

Pesma za sva vremena – Najpopularnije srpske ljubavne pesme

U današnje vreme kada je medijski prostor prezasićen temama koje u većini slučajeva nemaju veze sa vezom, zaista je divno doživeti iskreno iskustvo koje zovemo poezija. To je jedna zaista jezgrovita forma, i iako mnogi misle da je poezija mrtva, mi se ne možemo nikako složiti s tom konstatacijom.

Poezija nikada nije umrla, niti jedan muzički žanr nikad zapravo ne “umre”, samo možda ponekad, kako se vremena menjaju, postane nerazumljiva za “moderne” generacije i pomalo neprivlačna. U današnje vreme, za poeziju kao da nema mesta u okviru navika od kojih smo danas zavisni. No, pretvaranje poezije u muziku zapravo postoji od vrlo ranih vremena, čak od vremena antike. Sada sigurno shvatate zašto poezija nikada nije umrla. Svaka pesma ikad koja je dobila muzičku formu je nekada “spadala” u poeziju, a dodavanjem muzičke pratnje u antičko vreme dobila je jedan poseban muzički ugođaj.

Istorija

Kroz povest, poezija kao takva je postajala sve “hrabrija”, sve samostalnija. I na taj način, po katkad se udaljila od svog čitaoca. Nije svaki čitalac bio srećan za muzikom koja je pratila pesmu, i, iako su mu se sviđale reči pesme, nije mu se nužno svideo zvuk koji ju je pratio, pa je stoga često brzo odustajao od same te pesme.

Samom invazijom popularne muzike, poezija se pretvara u lako svarljivu formu koja se sastoji od minimalno dve strofe i jednog refrena, a razmišljanje o svemiru, životu, smrti i ljubavi na jedan “poetski” način podleže uticaju pop kulture, te ostaje samo šačica onih koji se pojavljuju na večerima čitanja poezije uživajući u pesmama koje nisu stavljene u muzičku formu.

Pesma u kojoj nema nikakve muzičke pratnje, pesma koja kao takava postoji samo na papiru, kao da više ne postoji u medijima, a ono malo nadarenih, marginalizovanih i kvalitetnih pesnika i njihovih radova je jako teško naći.

Najpopularnije srpske ljubavne pesame

U današnje vreme, možemo čuti mnogo ljubavnih poetskih pesama, ali one najpopularnije ljubavne pesme niko nikad ne zaboravlja.

„Moja ljubav”- Jovan Dučić

Svako ko je ikada čitao pesme Jovana Dučića zna da je za njega ljubav dokaz inteligencije, najfinija duševnost i najveća mudrost, a to dokazuje i ovaj citat:

Kod primitivnih, neobrazovanih ljudi ne postoji ljubav nego prohtev i požuda

U pesmi “Moja ljubav”, Jovan Dučić iskreno piše o njegovom mišljenju šta je ljubav, i kao takva ova pesma postaje deo srpske kulture.

“O ljubljena ženo silnija od mene, –

Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,

I moj glas je eho tvog ćutanja.”

„Kroz ponoć” – Đura Jakšić

Pesnik koji je većinu svojih pesama posvetio svojoj ljubljenoj ženi Veri, a koji se i dan danas vrlo rado citira u kulturološkim krugovima kada se govori o žensko-muškim odnosima. Za većinu opusa Đure Jakšića kaže se da je ilirski jer Jakšić dramatično naglašava svoje lične stavove.

“Pašću, umreću, duša mi gore,

Rastopiće me do bele zore,

K’o grudu snega vrelo sunčanje –

O lakše, lakše kroz gusto granje!”

„Daleko u nama” – Vasko Popa

Jedan od najprevođenijih srpskih pesnika, Vasko Popa stvorio je jedan poseban pesnički izraz koji je pokrenuo lavinu rasprava u kulturološkim krugovima i šire, među kritičarima. Ali ono što je karakteristično za njega je da je upravo njegov pesnički izraz imao snažan i velik uticaj na moderne, mlade naraštaje pisaca koji su se ohrabrili da pišu pesme.

“Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo”

Na kraju, kada pročitate bilo koju srpsku narodnu poeziju, i reči bilo koje kafanske ili narodne pesme videćete da zapravo postoji vrlo bliska poveznica u odabiru reči i stilu.

Evo ko su autori najlepših narodnih pesama kod nas

Harmonika dugmetara - autori narodnih pesama

Srpska narodna muzika ima dugu i bogatu tradiciju, od izvornih narodnih pesama, pa sve do današnjih modernijih folk pesama i turbo folka. Mnogi izvođači narodne muzike imali su blistave karijere, prodavali nosače zvuka u ogromnim tiražima i doživeli veliku popularnost. Međutim, većina narodnih pevača ne bi dostigla toliku slavu da iza njih nije bilo vrhunskih autora, kompozitora i tekstopisaca o kojima se u našoj javnosti relativno malo zna. Lista kvalitetnih muzičkih stvaralaca na našoj estradi je dugačka, a ovde smo izdvojili pet autora koji su možda ostavili i najveći trag u našoj folk muzici.

Harmonika dugmetara - autori narodnih pesama

Dragiša Nedović (1916 – 1966)

Šta mislite ko je napisao pesmu „Stani, stani Ibar vodo“? Ili pesmu „U lijepom starom gradu Višegradu“? Evo odgovora na to pitanje.

Kragujevčanin Dragiša Nedović svrstava se u grupu najistaknutijih autora narodnih pesama kod nas. Bavio se komponovanjem i pisanjem tekstova za pesme.

Neke antologijske narodne pesme deo su njegovog stvaralačkog opusa: “Jesen prođe ja se ne oženih”, “Pesma harmonici”, U lijepom starom gradu Višegradu”, “Na Moravi vodenica stara”, “Tebi moja Šumadijo”, “Šumadijo rodni kraju”, “Stani, stani Ibar vodo”, “Lepe li su nano Gružanke devojke”, “Jutros mi je ruža procvetala”, “Prođoh Bosnom kroz gradove”, “Stade se cveće rosom kititi”, “Karanfil se na put sprema”…

Zvanično, napisao je između 400 i 500 pesama, ali ljudi koji su istraživali njegov rad tvrde da ih je bilo mnogo više, po nekima čak i preko 800 pesama.

Obren Pjevović (1919 – 1995)

Obren Pjevović proslavio se pre svega kao tekstopisac, a bavio se i komponovanjem. Autor je velikog broja narodnih pesama naših najpoznatijih vokalnih solista. Najviše je sarađivao sa Miroslavom Ilićem, što je i logično, pošto je Pjevović dobar deo svog života proveo u Mrčajevcima, odakle je i Miroslav Ilić. Pored Ilića, Obren je pisao i za Dobrivoja Topalovića, Snežanu Đurišić, Cuneta Gojkovića. Puno je hitova nastalo iz njegovog pera, a pomenućemo samo neke : “Moravsko predvečerje”, “Duga li je Jelica planina”, “Oj Moravo tija reko”, Kafu mi draga ispeci”, “Ej da mi je”, “Šumadija” itd. Njegov najznačajniji kompozitorski rad je čuvena “Devojka iz grada”, u kojoj je sarađivao sa Dobricom Erićem, autorom teksta ove pesme.

Petar Tanasijević (1932 – 2016)

Petar Tanasijević je ostavio je iza sebe bogatu riznicu narodnih pesama, sve sami narodnjački klasici. Prodato je više od 1,2 miliona ploča i kaseta na kojima su se našle njegove numere, a ukupno je napisao vise od 1.000 pesama. Komponovao je i pisao za mnoge izvođače, a najuspešniju saradnju, po kojoj se najviše i pamti imao je sa Lepom Lukić i Silvanom Armenulić. Neke od njegovih najpoznatijih pesama su: “Jutros mi je ruža procvetala”, “Od izvora dva putića”, “Divlje ruže”, “Dragi, dragi, oči moje divne”, “Moj Dragane”, “Ima jedan čardak stari”, “Često suza kane” itd. Komponovao je i filmsku muziku, a najpoznatiji filmovi sa njegovom muzikom su film “Kamiondžije“ i film “I bog stvori kafansku pevačicu”.

Mikrofon Shure - pevanje narodnih pesama

Aleksandar Stepić (1932)

Aleksandar Aca Stepić još jedan je veliki stvaralac naše narodne muzike. U svom kompozitorskom radu najviše se oslanjao na izvorne narodne melodije, a kao izvođač isticao se u izvođenju raznih kola. Jedan je od najvažnijih saradnika u karijeri Silvane Armenulić. Sarađivao je i sa mnogim drugim narodnim pevačima, a neki od njih su upravo posle izvođenja Acinih pesama postali popularni. Napisao je puno kvalitetnih pesama, a među njima i: “Moj je život tužna priča”, “Šesnaest ti leta beše”, “Za ljubav sam mladost dao” itd. Stepićeve pesme pevali su: Savo Radusinović, Milanče Radosavljević, Ljuba Aličić, Zoran Kalezić, Silvana Armenulić, Lepa Lukić, Mirjana Barjaktarević, Vesna Zmijanac i mnogi drugi.

Dragan Aleksandrić (1943.)

U čitavoj plejadi kvalitetnih tekstopisaca i kompozitora narodnih pesma istaknuto mesto pripada i Draganu Aleksandriću. Bez ikakve sumnje, Dragan Aleksandrić je jedan od najplodnijih stvaralaca narodne muzike, instrumentalista, kompozitor, aranžer i tekstopisac. Smatra se najvećim inovatorom našeg melosa.  Autor je ogromnog broja pesama koje su izvodili i izvode naši najpopulariji vokalni solisti, kao što su Miroslav Ilić, Marinko Rokvić, Šaban Šaulić, Dobrivoje Topalović, Mitar Mirić, Predrag Živković Tozovac, Lepa Brena, Nada Topčagić, Merima Njegomir, Lepa Lukić, Ana Bekuta, Vera Matović, Zorica Bunclik, Vesna Zmijanac…

Ovo je samo mali deo pesama koje je on potpisao kao autor: “Luckasta si ti”, “Pozdravi je pozdravi”, “Jesen sedamdeset i neke”, “Božanstvena ženo”, “Probudi se srce moje”, “Vragolanka”, “Šote mori šote”, “Koga da milujem ja”, “Kad bi mogo i umro bi za te”, “Idi široko ti polje” i mnoge, mnoge druge.